Подручје некадашње Месне заједнице „22. децембар“ поред 38. стамбеног блока обухватало je и блок 39 и делове блока 40 и 41а (до железничке пруге). Блок 39 је, сходно урбанистичким решењима, био намењен за комплекс факултета и школа уметности, од којих је до сада израђен само Факултет драмских уметности. Блокови 40 и 41а, који су били намењени за зелени појас поред железничке пруге, и привремено су били ангажовани за смештај погона и стамбених барака грађевинских радних организација.
Део насеља у блоку 38 дуж улице Омладинских бригада и Другог булевара (аутопута) – виде се лево бараке, један трокраки солитер и Генекс кула у позадини (фотографија је начињена са надвожњака између блока 40 и 41а)
Mесто на ком је започета градња основне школе почетком седамдесетих, с леве стране се виде недовршене осмоспратнице и ткз. Глиста које припадају улицама Омладинских бригада и Булевар Арсенија Чарнојевића. Мерцедесови солитери у бившем Трећем булевару су у том тренутку усељиви. Фотографија је начињена са крова зграде 1 која стоји уз аутопут.
Фотографија настала у време изградње блока, у позадини се могу видети Мерцедесови солитери као и бараке за смештај радника.
Mесто на ком је започета градња основне школе почетком седамдесетих, с леве стране се виде недовршене осмоспратнице и ткз. Глиста које припадају улицама Омладинских бригада и Булевар Арсенија Чарнојевића. Мерцедесови солитери у бившем Трећем булевару су у том тренутку усељиви. Фотографија је начињена са крова зграде 1 која стоји уз аутопут.
Ипак, овај пост више има везе са Филипинима 1978 🥇 и генерацијом кошаркаша коју су чинили Дражен Далипагић, Драган Кићановић, Ратко Радовановић, Петер Вилфан, Зоран Славнић, Мирза Делибашић, Крешимир Ћосић и многи други виртуози овог спорта.
Многи из те генерације своје бравуре имали су прилику да покажу и у новобеоградском блоку 38, на терену КК "22. децембар" који је тренирао Бора Џаковић.
Легендарни терен, по мом дубоком уверењу далеко значајнији за развој југословенске и српске кошарке, неголи чувени "Ранч" Салета Ђорђевића о којем је не тако давно подоста писано и говорено.
45 година касније од освајања титуле на Филипинима, teren KK "22. decembar" је претворен у паркинг !!!
"Да сам ја нетко 🎵 ...", како је певао легендарни Даворин Поповић (иначе, врло талентовани кошаркаш), овом терену би био повраћен стари сјај, а прикладан текст исписан на неком, стаклом, заштићеном паноу, умирио би гневне станаре који су остали без паркинг места.
Не зна се ко од "познатих имена" није играо или барем посетио овај терен! Професор Александар Николић, Ранко Жеравица, Божа Маљковић, Љубодраг Симоновић, Зоран Славнић .. На неком мопеду дошао би да одигра баскет и Александар Тијанић са својим другаром проф. Миланом Пашканским.
На старој фотографији, у горњем реду десно, стоји Дражен Далипагић, доле лево, чучи, Драган Кићановић, у средини, тренер Бора Џаковић и много других прослављених кошаркаша славне генерације КК "Партизан" загрљених са својим другарима из КК "22. децембар" са којима су, на одушевљење нас клинаца, често боравили на овом терену играјући кошарку или само седели на трибинама.
Међу виртуоизма кошарке из блока 38 истицали су се Кљаја, Чукић, Дошен, браћа Батурани, Пеђа Бојић који ће после прећи у "Партизан" и многи, многи други.
А на трибинама су седели Драган Сакан, Мија "Гавран" и многе друге легенде и "ориђинали" блока 38. Био је то епицентар не само београдске, већ и југословенске кошарке.
Сарајевска КК "Босна" након што је постала шампион Европе 1979. године, директно са аеродрома дошла је у Борин „Клуб 22“ да прослави титулу! Са Мирзом Делибашићем, Жарком Варајићем, Ратком Радовановићем ..
Тамо је сада пицерија "Умбрелла". И ето, ко би рекао, да се на простору садашњег паркинга исписивала историја југословенске, српске, па и кошарке потоњих држава, насталих након распада СФРЈ.
Историја, нигде забележена!
А ко је не поштује, не бележи, брише или прекраја, нема шта да очекује од будућности
